Velika nagrada Monaka 1982: najluđi završni krugovi u istoriji Formule 1

Velika nagrada Monaka 1982. godine, održana 23. maja na uskim i nemilosrdnim ulicama Monte Karla, smatra se najbizarnijom i najnepredvidljivijom trkom u istoriji Formule 1. Tokom 76 krugova, gledaoci su prisustvovali drami koja je prevazišla granice bilo kog holivudskog scenarija. Kada je u samom finišu trke počela da pada lagana kiša, staza je postala klizava poput leda, a vozači su počeli da greše i odustaju jedan za drugim. Komentatori i mehaničari u boksu bili su potpuno dezorijentisani, ne znajući ko je zapravo lider trke. Kroz šest faza ovog neverovatnog vikenda, donosimo priču o danu kada je Monako odbio da kruniše bilo koga osim najstrpljivijeg.

Pozadina trke: ulični spektakl pod senkom tragedije u Zolderu

Atmosfera pre početka vikenda u Monaku bila je izuzetno teška i sumorna. Samo dve nedelje ranije, tokom kvalifikacija za Veliku nagradu Belgije na stazi Zolder, poginuo je Žil Vilnev, jedan od najomiljenijih i najharizmatičnijih vozača tog vremena. Njegov tim Ferrari odlučio je da u Monaku nastupi sa samo jednim bolidom, koji je vozio Didije Pironi.

Ipak, tradicija Monaka je morala da se nastavi. Ekipe su se suočile sa tehničkim izazovima ulične staze na kojoj su turbo motori počeli da pokazuju svoju snagu, ali i veliku nepouzdanost u uskim krivinama. Brabham je eksperimentisao sa novim BMW turbo motorima, dok je Williams i dalje verovao proverenom Cosworth DFV atmosferskom motoru. Svi su znali da je u Monaku startna pozicija ključ uspeha.

Kvalifikacije na ulicama kneževine: Arno osvaja pol poziciju

Tokom kvalifikacija, francuski vozači u bolidima sa turbo motorima pokazali su dominaciju. Rene Arno (René Arnoux) u Renaultu osvojio je pol poziciju sa vremenom 1:23.281. Njegov klupski kolega Alen Prost startovao je sa četvrte pozicije, dok su se između njih plasirali Rikardo Patreze u Brabhamu i Bruno Đakomeli u Alfi Romeo.

Uski prolazi pored luke i oko kazina nisu praštali ni najmanju grešku. Mnogi vozači su oštetili svoje bolide o čelične barijere pokušavajući da pronađu stotinke sekunde. Ferrari Didijea Pironija startovao je kao peti, što mu je davalo solidnu šansu za trku, s obzirom na to da je trka u Monaku uvek bila ispit izdržljivosti bolida i koncentracije vozača.

Prva faza trke: dominacija tima Renault i tehnički problemi

Na startu trke, Rene Arno je zadržao vođstvo i počeo da se odvaja od prateće grupe. Renaultov bolid je delovao stabilno, a Arno je vozio bez greške sve do 15. kruga. Tada je, prolazeći kroz brzu sekciju kod bazena (Swimming Pool), izgubio kontrolu nad zadnjim delom bolida, okrenuo se i ugasio motor[^1]. To je značilo kraj trke za lidera.

Nakon Arnoovog odustajanja, vođstvo je preuzeo Alen Prost. Prost je vozio taktički mudro, kontrolišući razliku u odnosu na drugoplasiranog Rikarda Patrezea. Iza njih, tehnički problemi su desetkovali kolonu. Vozila su odustajala zbog kvarova na menjačima, pregrevanja i udesa. Do 70. kruga, činilo se da Prost sigurno korača ka svojoj novoj pobedi, sa prednošću koja je delovala nedostižno za pratioce.

Dolazak haosa u završnici: prve kapi kiše i udes Prosta

Prava drama počela je u 74. krugu, samo tri kruga pre planiranog kraja trke. Tamni oblaci iznad Monte Karla konačno su doneli kišu. Asfalt je postao izuzetno klizav, posebno na delovima staze koji su bili prekriveni uljem iz oštećenih bolida.

Prost, koji je bio na gumama za suvo, pokušao je da bezbedno privede trku kraju. Međutim, na izlasku iz tunela, dok je prilazio šikani pored luke, zadnji deo njegovog Renaulta je proklizao. Bolid je snažno udario u zaštitnu ogradu, a točkovi su se razleteli po stazi. Prost je bio nepovređen, ali je morao da napusti bolid. U tom trenutku, Rikardo Patreze u Brabhamu preuzeo je vođstvo, ali haos je tek počinjao.

"Sve je bilo potpuno ludo. Prošao sam kroz cilj i nisam imao pojma da sam pobedio. Ljudi su mi mahali, ali sam mislio da sam završio kao drugi ili treći jer sam se okrenuo na stazi." - Rikardo Patreze

Ludi krugovi: ko zapravo želi da pobedi na ovoj trci

U 75. krugu, samo krug nakon Prostovog udesa, Patreze je stigao do ukosnice Levs (Loews). Ulje na stazi i kiša učinili su svoje – Italijan se okrenuo i ostao poprečen na stazi sa ugašenim motorom. Dok je pokušavao da se pokrene, pored njega je prošao Didije Pironi u Ferrariju i preuzeo vođstvo.

Pironi je ušao u poslednji krug kao lider, ali je njegov bolid počeo da usporava. Električni sistem na njegovom Ferrariju je otkazivao zbog prodora vode, a u samom tunelu bolid je potpuno stao[^2]. U isto vreme, Andrea de Čezaris u Alfi Romeo, koji je bio na drugom mestu, ostao je bez goriva pre nego što je uspeo da prođe pored Pironijevog zaustavljenog bolida. Sledeći kandidat za pobedu, Derek Dali u Williamsu, koji je vozio bez prednjeg i zadnjeg krila nakon ranijih kontakata sa ogradom, doživeo je otkazivanje menjača i parkirao se pored staze.

Rasplet na stazi i neočekivani trijumf Rikarda Patrezea

Dok su se svi ovi udesi i kvarovi dešavali, Rikardo Patreze je pokazao prisustvo duha. Nakon što se okrenuo kod ukosnice Levs, shvatio je da se nalazi u izuzetno opasnoj poziciji na stazi. Redari su pritrčali i gurnuli njegov Brabham kako bi ga sklonili sa trkačke linije.

Kako se staza na tom mestu spušta nizbrdo, Patreze je pustio bolid da se kotrlja i uspeo da pokrene motor na "gurku", što je bilo dozvoljeno jer je bio pokrenut iz bezbednosnih razloga. Nastavio je vožnju polako, prolazeći pored zaustavljenih bolida Pironija, De Čezarisa i Dalija. Kada je prošao kroz cilj, na semaforu je stajalo njegovo ime kao pobednika, ali on sam nije verovao u to sve dok mu zvaničnici nisu rekli da je osvojio svoju prvu Veliku nagradu u karijeri. Bila je to trka koja je dokazala da se u Monaku ništa ne može predvideti dok se ne označi kraj.

[^1]: Udes Renea Arnoa u 15. krugu bio je iznenađujući jer je imao potpunu kontrolu nad trkom i veliku prednost u odnosu na pratioce.
[^2]: Pironi je klasifikovan kao drugi iako nije završio trku, jer je prešao dovoljan broj krugova u odnosu na ostale vozače.