Velika nagrada Evrope 1999: ludi rolerkoster na Nirburgringu i neočekivani trijumf Džonija Herberta

Velika nagrada Evrope 1999. godine, održana 26. septembra na kultnoj nemačkoj stazi Nirburgring (Nürburgring), ušla je u legende Formule 1 kao trka koja je prkosila svakoj logici. U sezoni koja je već bila dramatična sama po sebi, ovaj vikend je doneo kulminaciju nepredvidivosti. Sa promenljivim vremenom koje se menjalo iz minuta u minut, staza podno planine Ajfel poigrala se sa sudbinama vodećih vozača i timova. Favoriti su grešili i odustajali jedan za drugim, otvarajući vrata za heroje iz senke. Na kraju dana, na najvišem stepeniku postolja stajao je Džoni Herbert (Johnny Herbert), vozač koji je započeo trku sa daleke 14. pozicije, donoseći istorijski trijumf maloj ekipi Stjuart Grand Pri (Stewart Grand Prix).

Sezona preokreta: borba za titulu bez Mihaela Šumahera

Sezona 1999. bila je obeležena velikim šokom na Velikoj nagradi Velike Britanije u Silverstonu, gde je prva zvezda Ferarija Mihael Šumaher doživeo težak udes i polomio nogu, zbog čega je morao da propusti veći deo sezone. Borba za titulu odjednom je ostala otvorena. Mika Hakinen (Mika Häkkinen) u Meklarenu branio je titulu šampiona, ali je njegov glavni konkurent postao Šumaherov klupski kolega Edi Irvajn (Eddie Irvine), uz podršku Mike Sala koji je zamenio povređenog Nemca. Takođe, iz senke je pretio Heinz-Harald Frencen (Heinz-Harald Frentzen) u iznenađujuće konkurentnom Jordanu.

Pred trku na Nirburgringu, šampionat je bio izuzetno tesan. Hakinen i Irvajn su bili izjednačeni na vrhu tabele sa po 60 bodova, dok je Frencen zaostajao samo deset bodova. Kvalifikacije su donele prvu senzaciju: Frencen je osvojio pol poziciju za Jordan, ispred Dejvida Kultarda u drugom Meklarenu i Mike Hakinena. Irvajn je startovao tek kao deveti, što je obećavalo veliku prednost za njegove rivale u borbi za titulu šampiona sveta.

Nirburgring je tog septembarskog vikenda bio obavijen hladnim vazduhom i tamnim oblacima koji su konstantno pretili kišom. Ekipe su bile svesne da će ključ uspeha ležati u pravovremenim odlukama u boksu i sposobnosti vozača da se prilagode brzim promenama uslova na stazi.

Haotičan start i dramatičan udes Diniza na Nirburgringu

Start trke je morao da bude ponovljen jer su se pojedini vozači nepravilno poređali na gridu, što je samo pojačalo nervozu. Kada su se crvena svetla konačno ugasila, Frencen je zadržao vođstvo. Međutim, u prvoj krivini došlo je do incidenta u sredini kolone. Aleksander Vurc (Alexander Wurz) u Benetonu zakačio je Sauber Pedra Diniza. Dinizov bolid je lansiran u vazduh, napravio nekoliko salta i završio naopako u pesku pored staze.

Udarac je bio toliko silovit da se zaštitni luk iznad Dinizove glave (roll hoop) potpuno polomio pod težinom bolida. Zaštitne konstrukcije su retko otkazivale na taj način, i u padoku je zavladao muk dok su medicinske ekipe jurile ka mestu udesa. Srećom, tlo na tom mestu bilo je meko, i Diniz je prošao samo sa lakšim povredama ramena i kolena[^1]. Trka je nastavljena pod sigurnosnim automobilom dok su krhotine uklonjene sa staze.

Kada je trka ponovo puštena, Frencen je počeo da pravi prednost na vrhu, dok je iza njega Hakinen pritiskao Kultarda. U tom trenutku, na stazu su pale prve kapi kiše, što je pokrenulo taktički rulet koji će u potpunosti uništiti planove vodećih timova.

Vremenska rulet igra: prve kapi kiše i taktičke greške favorita

U 20. krugu kiša je pojačala. Ron Denis i stratezi Meklarena odlučili su da pozovu Miku Hakinena u boks i stave mu gume za mokro vreme. Bila je to preuranjena odluka; kiša je prestala gotovo istog trenutka kada je Hakinen izašao na stazu. Finac je na mokrim gumama počeo da gubi i po pet sekundi po krugu na suvom asfaltu. Gume su se pregrevale, i Hakinen je bio primoran da se ponovo vrati u boks kako bi se vratio na gume za suvo vreme, što ga je bacilo na samo začelje kolone.

Ubrzo nakon toga, usledila je još veća drama u boksu Ferarija. Edi Irvajn je ušao u boks u trenutku kada su njegovi mehaničari bili u potpunom rasulu. Kada je Irvajn zaustavio bolid, mehaničari su doneli gume za suvo vreme, ali su shvatili da nemaju desni zadnji točak. Skoro trideset sekundi mehaničari su panično trčali po boksu tražeći gumu, dok je Irvajn nemoćno sedeo u kokpitu gledajući kako mu šanse za titulu propadaju u nepovrat. Ispostavilo se da je u poslednjem trenutku doneta odluka o promeni strategije, ali informacija nije stigla do svih članova tima.

"To je bio apsolutni amaterizam. U trenutku kada se borimo za titulu šampiona sveta, mi ne možemo da pronađemo gumu u boksu. Izgubili smo dragoceno vreme i bodove koji mogu odlučiti šampionat." – Edi Irvajn.

Dok su se Hakinen i Irvajn mučili na začelju, Frencen je i dalje vodio ispred Dejvida Kultarda i Ralfa Šumahera u Vilijamsu. Ovi vozači su odlučili da ostanu na gumama za suvo vreme, što se u tom trenutku pokazalo kao ispravna odluka jer se staza brzo prosušila.

Tragedija vodećih vozača: odustajanja Frencena, Kultarda i Fisikele

Prava drama počela je u 32. krugu. Heinz-Harald Frencen, koji je vozio besprekornu trku sa pol pozicije i imao komotno vođstvo, ušao je u boks na redovno dolivanje goriva. Odmah po izlasku na stazu, njegov bolid Jordan 199 se iznenada ugasio. Električni sistem je potpuno otkazao, ostavljajući nesrećnog Frencena parkiranog pored staze. Bio je to strašan udarac za njegove šampionske snove.

Vođstvo je preuzeo Dejvid Kultard. Škotski vozač je imao otvoren put ka pobedi i priliku da se u potpunosti uključi u borbu za titulu. Međutim, u 38. krugu kiša je ponovo počela da pada, ovoga puta mnogo jače. Kultard je odlučio da ostane na stazi još jedan krug, ali je staza bila previše klizava. Na gumama za suvo vreme izgubio je kontrolu na kočenju, izleteo sa staze i završio u šljunku. Još jedan lider je bio van igre.

Sada je vođstvo preuzeo Ralf Šumaher, ali je on ubrzo otišao u boks po kišne gume, što je omogućilo Đankarlu Fizikeli (Giancarlo Fisichella) u Benetonu da izbije na prvo mesto. Fizikela je vozio sjajno i činilo se da ide ka svojoj prvoj pobedi u karijeri. Međutim, Nirburgring nije imao milosti. U 49. krugu, Italijan pravi malu grešku, gubi kontrolu nad zadnjim delom bolida i izleće u šljunak. Fizikela je bio neutešan, plačući pored svog parkiranog bolida. Ralf Šumaher je ponovo poveo, ali je i njega zadesila zla sudbina – samo nekoliko krugova kasnije, zadnja desna guma na njegovom Vilijamsu je eksplodirala, primoravajući ga na spori povratak u boks.

Džoni Herbert i taktičko remek-delo tima Stjuart

Dok su svi favoriti grešili i doživljavali pehove, Džoni Herbert je vozio strpljivo i pametno. Njegov tim Stjuart Grand Pri, pod vođstvom Džekija Stjuarta i njegovog sina Pola, doneo je ključnu odluku u 35. krugu. Kada je kiša po drugi put počela da pada, pozvali su Herberta u boks i stavili mu gume za mokro vreme u savršenom trenutku. Dok su drugi proklizavali i izletali, Herbert je na kišnim gumama leteo stazom.

Nakon odustajanja Frencena, Kultarda i Fisikele, i peha sa gumom Ralfa Šumahera, Herbert se odjednom našao na vodećoj poziciji. Njegova prednost u odnosu na drugoplasiranog Jarna Trulija (Jarno Trulli) u Prostu bila je dovoljno velika da je mogao mirno da privede trku kraju. Herbert, koji je tokom karijere preživeo stravične povrede nogu u Formuli 3000 i čija je karijera mnogo puta visila o koncu, vozio je poslednje krugove sa maksimalnom koncentracijom.

Njegov klupski kolega Rubens Barikelo (Rubens Barrichello) takođe je profitirao od dobre strategije i borio se sa Trulijem za drugo mesto do same ciljne linije. Kada je Herbert prošao kroz cilj kao pobednik, u boksu Stjuarta nastalo je neopisivo slavlje. Trostruki šampion sveta Džeki Stjuart plakao je od sreće, grleći članove svog tima koji su ostvarili nemoguće.

Istorijski podijum i posledice po šampionsku trku 1999. godine

Podijum na Nirburgringu te nedelje bio je jedan od najneobičnijih u istoriji Formule 1. Pobednik Džoni Herbert u Stjuart-Fordu, drugi Jarno Truli u Prostu, i treći Rubens Barikelo u drugom Stjuartu. Bilo je to jedinstveno slavlje za male timove koji su uspeli da nadmudre gigante poput Meklarena i Ferarija. Takođe, šesto mesto Marka Ženea donelo je ekipi Minardi prvi bod posle više od tri godine, što je izazvalo slavlje u italijanskom timu ravno pobedi[^2].

U senci Herbertovog slavlja, odvijala se drama u borbi za šampionsku titulu. Mika Hakinen je u finišu trke uspeo da pretekne nekoliko vozača i završi na petom mestu, osvojivši dva zlata vredna boda. Edi Irvajn je trku završio kao sedmi, ostavši bez bodova nakon niza grešaka i katastrofalnog pit-stopa. Ovi rezultati su omogućili Hakinenui da preuzme minimalno vođstvo u šampionatu sa 62 boda, naspram Irvajnovih 60, pred poslednje dve trke u Maleziji i Japanu.

Velika nagrada Evrope 1999. godine ostaje svedočanstvo o tome zašto je Formula 1 toliko popularna. Ona je pokazala da u motosportu ništa nije garantovano i da se trka završava tek kada se prođe kroz ciljnu liniju. Herbertov trijumf na Nirburgringu ušao je u istoriju kao dokaz da uz malo sreće, vrhunsku taktiku i hladnu glavu pod pritiskom, i autsajderi mogu doživeti svoj trenutak najveće slave.

[^1]: Nakon udesa, FIA je pokrenula istragu o bezbednosti roll hoop konstrukcija na bolidima Saubera, što je dovelo do uvođenja znatno strožih testova opterećenja za naredne sezone.
[^2]: Mark Žene je uspeo da odbrani šestu poziciju u poslednjim krugovima uprkos velikom pritisku od strane Edija Irvajna u znatno bržem Ferariju.