Trkačko nasleđe i odrastanje u senci slavnog oca Antonija
Alberto Askari rođen je 13. jula 1918. godine u Milanu, u porodici koja je već bila sinonim za brzinu i opasnost. Njegov otac Antonio Askari bio je jedan od najvećih evropskih trkača dvadesetih godina prošlog veka, fabrički vozač Alfa Romea i blizak prijatelj Enca Ferarija. Mali Alberto je od najranijeg detinjstva gledao oca kao heroja i upijao svet motosporta. Međutim, ta idila je grubo prekinuta 26. jula 1925. godine. Tokom Velike nagrade Francuske na stazi Montleri (Montlhéry), Antonio je izgubio kontrolu nad svojom Alfi i poginuo u 36. godini života. Alberto je tada imao samo sedam godina. Ova tragedija obeležila je njegov život i stvorila duboke psihološke ožiljke, ali ga nije odvratila od želje da krene očevim stopama.
Iako mu je majka branila da se bavi trkama automobila, Alberto je sa 19 godina počeo da se takmiči na motociklima. Njegov prelazak na četiri točka dogodio se 1940. godine, kada je nastupio na trci Mile Milja (Mille Miglia) vozeći automobil Auto Avio Costruzioni 815 – prvu mašinu koju je dizajnirao i napravio Enco Ferari nakon odlaska iz Alfa Romea. Tokom Drugog svetskog rata, Askari je vodio transportno preduzeće u Milanu, obezbeđujući gorivo i logistiku. Kada se rat završio, podstaknut svojim velikim prijateljem i mentorom Đidijem Vilorezijeom, Alberto se vratio trkama. Veoma brzo se etablirao kao jedan od najbržih vozača u Italiji, a Enco Ferari, koji je u njemu video ne samo talenat već i sina svog pokojnog prijatelja Antonija, ponudio mu je mesto u svom novom timu.
Sezona 1952: apsolutna dominacija i niz pobeda bez premca
Godina 1952. ostaće upamćena kao sezona u kojoj je Alberto Askari redefinisao pojam dominacije u Formuli 1. Zbog povlačenja Alfa Romea iz šampionata, FIA je odlučila da se Svetski šampionat vozi po pravilima Formule 2 (sa motorima od 2,0 litra bez kompresora) kako bi se privukao veći broj takmičara. Ferari je za ovu priliku razvio fantastičan model 500, a Askari je bio spreman da ga iskoristi do maksimuma. Sezona je za Alberta počela neobično. Propustio je prvu trku u Švajcarskoj jer je otputovao u Sjedinjene Američke Države kako bi učestvovao na trci Indijanapolis 500 u specijalno pripremljenom Ferariju 375. Bio je to prvi put da se jedan evropski vozač sa evropskim automobilom ozbiljno suprotstavio Amerikancima na njihovom terenu, ali je trku završio odustajanjem nakon pucanja točka.
+-----------------------------------------------------------------------------------------+
| NIZ OD DEVET UZASTOPNIH POBEDA ALBERTA ASKARIJA (1952–1953) |
+-------+--------------------+------------------------+------------------+----------------+
| Red. | Trka | Lokacija | Datum | Model bolida |
+-------+--------------------+------------------------+------------------+----------------+
| 1. | VN Belgije | Spa-Frankoršamp | 22. jun 1952. | Ferrari 500 |
| 2. | VN Francuske | Ruan (Rouen-Les-Essarts)| 6. jul 1952. | Ferrari 500 |
| 3. | VN Velike Britanije| Silverston (Silverstone)| 19. jul 1952. | Ferrari 500 |
| 4. | VN Nemačke | Nirburgring | 3. avgust 1952. | Ferrari 500 |
| 5. | VN Holandije | Zandvort (Zandvoort) | 17. avgust 1952. | Ferrari 500 |
| 6. | VN Italije | Monca (Monza) | 7. septembar 1952| Ferrari 500 |
| 7. | VN Argentine | Buenos Ajres | 18. januar 1953. | Ferrari 500 |
| 8. | VN Holandije | Zandvort (Zandvoort) | 7. jun 1953. | Ferrari 500 |
| 9. | VN Belgije | Spa-Frankoršamp | 21. jun 1953. | Ferrari 500 |
+-------+--------------------+------------------------+------------------+----------------+
Kada se vratio u Evropu, Askari je bio nezaustavljiv. Pobedio je na svakoj preostaloj trci u kalendaru: u Belgiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Njegova dominacija bila je toliko izražena da je na većini trka osvajao pol pozicije, postavljao najbrže krugove i vodio od starta do cilja. Osvojio je titulu sa maksimalnim mogućim brojem bodova, ostvarivši učinak od 100% u trkama na kojima je učestvovao u Evropi. Niz pobeda se nastavio i na početku naredne sezone, dostigavši ukupno devet uzastopnih trijumfa na trkama za Svetski šampionat (ako izuzmemo Indijanapolis 500 na kojem nije učestvovao), rekord koji je tek nakon 60 godina uspeo da obori Sebastijan Fetel.
Odbrana titule 1953. godine i rivalstvo sa Fanđom
Sezona 1953. donela je nove izazove, ali ishod je ostao isti. Ferari 500 je i dalje bio najbolji automobil na stazi, ali konkurencija, pre svega u vidu Maseratija koji je predvodio oporavljeni Huan Manuel Fanđo, bila je znatno jača. Rivalstvo između Askarija i Fanđa u tom periodu bilo je jedno od najuzbudljivijih u istoriji motosporta. Dok je Fanđo bio majstor strategije i mirnoće, Askari je bio neumoljivi predator na stazi. Njegov stil je bio takav da bi se odmah po startu odvojio od pratilaca i potom kontrolisao trku sa čela. Nije voleo da se bori u gužvi; verovao je da je najbezbednije mesto na stazi ono gde ispred sebe nema nikoga.
Askari je te 1953. godine zabeležio pobede u Argentini, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. Iako je Fanđo uspeo da pobedi na poslednjoj trci u Monci u dramatičnom finišu gde je Askari napravio retku grešku i izleteo u poslednjoj krivini, titula je već bila osigurana. Alberto Askari je postao prvi dvostruki svetski šampion u istoriji Formule 1. Njegova reputacija u Italiji bila je na nivou božanstva. Bio je heroj nacije koja se još uvek oporavljala od ratnih razaranja, simbol italijanske genijalnosti, hrabrosti i industrijskog progresa oličenog u crvenim automobilima iz Maranela.
Neverovatna sujeverja i rituali plave kacige
Iza slike hrabrog i nepokolebljivog trkača krila se izuzetno osetljiva i sujeverna ličnost. Askarijeva sujeverja bila su legendarna među njegovim kolegama i mehaničarima. Najpoznatije od njih odnosilo se na njegovu svetloplavu kacigu. Ta kaciga je za njega bila svetinja i donosilac sreće. Nosio ju je u posebnoj kožnoj torbi i niko osim njega nije smeo da je dotakne. Verovao je da bi se, ukoliko bi neko drugi stavio ruku na njegovu kacigu, dogodila nesreća.
Pored kacige, Askari je imao čitav niz drugih rituala. Izbegavao je crne mačke po svaku cenu; ukoliko bi mu crna mačka presekla put dok je vozio običan automobil, bio je spreman da parkira pored puta i čeka satima ili da promeni rutu, bez obzira na to koliko je žurio. Takođe je izbegavao brojeve koji su na bilo koji način asocirali na nesrećne datume, a posebno broj 26, dan u mesecu kada mu je poginuo otac. Njegov klupski kolega Majk Hotorn je jednom prilikom izjavio da je Askari bio najbrži čovek na svetu, ali da je sa njim bilo nemoguće normalno funkcionisati zbog njegovih stalnih strahova od uroka i loših znamenja. Mnogi istoričari veruju da je ta sujevernost zapravo bila odraz dubokog straha od smrti, koji je nosio iz detinjstva nakon gubitka oca.
Tragedija u Monci: misteriozni udes koji je šokirao svet
Sezona 1954. donela je veliku promenu za Askarija. Napustio je Ferari nakon nesuglasica oko plate i prešao u novooformljeni tim Lanča (Lancia), koji je razvijao revolucionarni model D50. Međutim, razvoj automobila je kasnio, pa je Askari veći deo sezone proveo bez konkurentnog bolida, vozeći povremeno za Maserati i Ferari. Kada se Lanča konačno pojavila na stazi krajem godine, pokazala je ogroman potencijal. Početkom 1955. godine, činilo se da je Askari spreman za novu borbu za titulu sa Fanđom koji je sada vozio za Mercedes.
Prvi šok usledio je na Velikoj nagradi Monaka u maju 1955. godine. Askari je vodio trku kada je u 80. krugu, pri izlasku iz tunela prema šikani, izgubio kontrolu nad svojom Lančijom. Automobil je probio drvene barijere i vreće sa peskom i sleteo pravo u more u luci Monte Karla. Svet je zanemeo, ali je Alberto nekoliko sekundi kasnije isplivao na površinu. Prošao je samo sa slomljenim nosem i lakšim potresom mozga. Svi su smatrali da je to pravo čudo i dokaz da ga sudbina čuva.
„Alberto je preživeo pad u more jer je imao neverovatnu sreću, ali ta sreća je bila kratkog daha. Sudbina je već bila donela svoju odluku, a mi smo samo nemo posmatrali kako se krug zatvara.” — Enzo Ferrari [^1]
Samo četiri dana kasnije, 26. maja 1955. godine, Askari je došao na stazu Monca kako bi posmatrao trening svog prijatelja Euđenija Kastelotija, koji je testirao sportski automobil Ferrari 750 Monza. Iako je planirao samo da posmatra, Askari je neočekivano odlučio da odveze nekoliko krugova kako bi proverio kako se oseća nakon udesa u Monaku. Pošto nije poneo svoju opremu, pozajmio je Kastelotijevu belu kacigu i seo u automobil u svakodnevnim pantalonama i košulji – čime je prekršio oba svoja najveća sujeverja: vozio je bez svoje plave kacige i to na 26. dan u mesecu.
U trećem krugu, prolazeći kroz brzu, levu krivinu Curva del Vialone (koja danas nosi njegovo ime – Variante Ascari), automobil je iz neobjašnjivih razloga proklizao, prevrnuo se dva puta i izbacio Askarija na stazu. Alberto je zadobio smrtonosne povrede i preminuo je nekoliko minuta kasnije. Uzrok udesa nikada nije zvanično utvrđen; pominjale su se teorije o pucanju gume, iznenadnom vetru ili privremenom gubitku svesti usled potresa mozga iz Monaka.
Večna legenda i mesto u panteonu italijanskog motosporta
Smrt Alberta Askarija označila je kraj jedne ere. Italija je izgubila svog najvećeg trkačkog heroja, a Lanča se, pogođena finansijskom krizom i smrću svog glavnog vozača, povukla iz Formule 1, predavši svoje bolide D50 Encu Ferariju. Askarijeva sahrana u Milanu bila je jedna od najvećih u istoriji tog grada. Preko milion ljudi izašlo je na ulice kako bi odalo poslednju počast čoveku koji je bio simbol italijanskog ponosa i strasti prema automobilima.
Do danas, Alberto Askari ostaje poslednji Italijan koji je osvojio titulu svetskog šampiona u Formuli 1 vozeći za italijanski tim. Njegovo ime živi kroz staze širom sveta, a najpoznatiji spomenik mu je upravo šikana u Monci gde je izgubio život. Njegova statistika svedoči o neverovatnom talentu: na 32 startovane trke ostvario je 13 pobeda i 17 podijuma [^2]. Njegov legandarni duh, crveni Ferari sa brojem na bokovima i svetloplava kaciga ostaju upisani u večnu knjigu istorije Formule 1 kao simboli vremena kada se na stazi rizikovalo sve za slavu i strast.
[^1]: Citat Enca Ferarija iz njegove knjige sećanja na vozače koji su obeležili ranu istoriju njegovog tima.
[^2]: Zvanična istorijska statistika Alberto Askarija na sajtu FIA Formula 1 Hall of Fame.
Često postavljana pitanja (FAQ)
1. Koliko je titula osvojio Alberto Askari i za koje timove?
Alberto Askari je osvojio dve šampionske titule u Formuli 1, obe sa ekipom Skuderija Ferari (Scuderia Ferrari), tokom sezona 1952. i 1953. godine.
2. Koji rekord Alberta Askarija i danas stoji u knjigama rekorda?
Askari i dalje drži rekord za najveći procenat pobeda u jednoj sezoni Formule 1. Tokom 1952. godine pobedio je na 75% trka (6 pobeda na 8 trka), što je procenat koji niko u istoriji nije uspeo da nadmaši.
3. Kako je Alberto Askari poginuo?
Poginuo je 26. maja 1955. godine na stazi Monca u Italiji, tokom testiranja sportskog automobila Ferrari 750 Monza. Izgubio je kontrolu nad vozilom u brzoj krivini Vialone, a uzrok nesreće je ostao misterija.
4. Koja su bila najpoznatija sujeverja Alberta Askarija?
Askari je bio poznat po tome što nikada nikome nije dozvoljavao da dodirne njegovu plavu kacigu, striktno je izbegavao crne mačke, i nikada nije želeo da vozi na 26. dan u mesecu, jer je na taj dan poginuo njegov otac Antonio. Na dan svoje smrti vozio je bez svoje kacige i na 26. maj.
